Одредница

дво̏ји

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 623

дво̏ји

двоји

Лема

двоји

Извор

том 1, стр. 623, редослед 16

  1. 1.

    (ген. дво̏јӣх, дат. дво̏јӣм) бројни прид. према два само уз име́нице које немају једнине и које значе парове или скупове који чине целину; исп. двоје (2): двоји опанци, двоје чарапе, двоја врата.

    ген. — генитивдат. — дативприд. — придевисп. — испореди
  2. 2.

    (јд.) двострук.

    archaic
    јд. — једнина
    — Прије него их смакнемо остаје нам двоји посао.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
дво̏ји, -е, -а (ген. дво̏јӣх, дат. дво̏јӣм) бројни прид. према два 1. само уз име́нице које немају једнине и које значе парове или скупове који чине целину; исп. двоје (2): двоји опанци, двоје чарапе, двоја врата. 2. (јд.) заст. двострук. — Прије него их смакнемо остаје нам двоји посао. Шен.