Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дво̑јнӣк

мтом 1, стр. 624

дво̑јнӣк

двојник

Лема

двојник

Извор

том 1, стр. 624, редослед 4

  1. —

    човек који је у свему сличан или истоветан другом човеку.

    — Одиста је чудна појава тога младића. У историји човечанства тешко му је наћи сличнога премца, двојника никако. Петр. В. Човјек ... изгледа сам себи својим властитим двојником.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
дво̑јнӣк м човек који је у свему сличан или истоветан другом човеку. — Одиста је чудна појава тога младића. У историји човечанства тешко му је наћи сличнога премца, двојника никако. Петр. В. Човјек ... изгледа сам себи својим властитим двојником. Крл.