Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дво́јница

жтом 1, стр. 624

дво́јница

двојница

Стална адреса

Лема

двојница

Извор

том 1, стр. 624, редослед 5

  1. —

    (обично мн.) народни дувачки инструмен(а)т од дрвета са две цеви исп. дипле.

    мн. — множинаисп. — испореди
    — Из даљине разлијежу се складни звуци двојнице и пјесме Чобанове. Кос. Поваздан ћурлика у двојнице.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
дво́јница ж (обично мн.) народни дувачки инструмен(а)т од дрвета са две цеви; исп. дипле. — Из даљине разлијежу се складни звуци двојнице и пјесме Чобанове. Кос. Поваздан ћурлика у двојнице. Глиш.