дѐбео
дебео QA: medium
Лема
дебео
Извор
том 1, стр. 634, редослед 11
- 1.
(комп. де̏бљӣ) који је у пресеку широк; супр. танак: ~ дрво
даска, ~ штап, ~ игла, ~ зид, ~ лед, скоруп, ~ прашина, ~ слој.
- 2.
претио, мастан, туст; супр. мршав.
Ода шта свиња сита, од тог и дебела. Н. посл. Вук. Не даду дебелог меса говеђег отети. М-И.
- 3.
јак, крупан, дубок (о гласу).
Стасита женска, необично дебелога, готово мушког гласа. Ћор.
- 4.
који је у времену много одмакао, предуг, препун.
Већ је била дебела ноћ кад су се двије кочије зауставиле. Кум. Лука... је четири дебела сата пјешачио. Радул.
- 5.
широк и дубок, простран, непрегледан.
Мала барка ... зарије се кљуном у дебело море. Новак.
- 6.
који се састоји из крупнијих делова, крупан.
Дебела роса се блистала по ... лишћу. Јакш. Ђ. Стану бацати ... дебело камење у грабу. Гор.
- 7.
фиr. густ.
Падоше ... дебеле зимске магле. Матош. Шири се густ мирис траве и цвећа, дебео и сладак толико да се чисто на уснама осећа. Сек.
- 8.
фиг. обилан, богат, скуп.
Мисле само на дебелу плаћу, на масне комисије. Шен. Боља је мршава нагода него дебео процес. Игњ.
- 9.
фиг. важан, озбиљан.
Дуго је премишљао ... дебеле мисли сабирао. Коч.
- 10.
фиг. искрен, присан.
Опет таст и зет осташе пријатељи, дебели пријатељи. Шен. Његов ћаћа је сигурно у дебелом пријатељству с њима.
шала неумесна, непристојна шала; ~ црево излазно црево; ~ месо еуф. задњица; имати дебелу кожу, бити дебеле коже бити неосетљив, безобзиран; извући дебелих батина, (дебеле батине), извући дебљи крај бити оштро кажњен; окренути дебљи крај предузети оштрије мере, казне. — Е па кад неће лепим, окренућемо и ми дебљи крај.
Фразе
~ глава тврдоглав човек; ~ хладовина густа хладовина; ~ лаж дрска лаж
Изворни текст (OCR)
дѐбео, дебѐла, -ѐло (комп. де̏бљӣ) 1. који је у пресеку широк; супр. танак: ~ дрво,