Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѐве̄тӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 636

дѐве̄тӣ

девети

Стална адреса

Лема

девети

Извор

том 1, стр. 636, редослед 17

  1. 1.

    редни број према броју девет.

  2. 2.

    фиг. неки далеки.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ове ће ... приговоре с многим додацима и пришварцима раструбити по деветим селима.
    Ков. А.
    Виђали су га људи час у једној, час чак у деветој паланци.
    Глиш.
  3. 3.а.

    (у именичкој служби) с оно што је по реду или у набрајању иза осмога.

    с — средњи род
  4. 3.б.

    сасвим друго.

    — tада се ја збуних ... и рекох нешто девето.
    Пер.
  5. 3.в.

    девети део, деветина.

    — Узима девето од свакога Усјева.
    Вук

Фразе

бити на деветом неб у бити срећан и пресрећан; ~ рупа на св ирали без икакве важности; девете пећи жарило далеки род; ~ вода кисела далеко сродство; изгледа као ~ чудо необичан је, чудноват је; то ми је девета бриrа не марим за то, не тиче ме се.
Изворни текст (OCR)
дѐве̄тӣ, -а̄, -о̄ 1. редни број према броју девет. 2. фиг. неки далеки. — Ове ће ... приговоре с многим додацима и пришварцима раструбити по деветим селима. Ков. А. Виђали су га људи час у једној, час чак у деветој паланци. Глиш. 3. (у именичкој служби) с а. оно што је по реду или у набрајању иза осмога. б. сасвим друго. — tада се ја збуних ... и рекох нешто девето. Пер. в. девети део, деветина. — Узима девето од свакога Усјева. Вук.