Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѐво̄јчити

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 638

дѐво̄јчити

девојчити

Стална адреса

Лема

девојчити

Извор

том 1, стр. 638, редослед 22

  1. 1.

    ијек. дјѐво̄јчити, несврш. 1. називати женску особу у сусрету с њом »девојком«. Вук Рј.

    dialectal
    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголпокр. — покрајинскис — средњи род
  2. 2.

    чинити девојком.

    — Трешња је наочиглед попримала облике цурењка, није крила на који је то начин природа ... дјевојчи и соком ИсПVЊа. ел.

Пододреднице

~ се

осећати се, владати се, поступати као девојка, постајати девојка. — Она је расла и почела се дјевојчити. Цес. А

осећати се, владати се, поступати као девојка, постајати девојка.
Изворни текст (OCR)
дѐво̄јчити, -ӣм, ијек. дјѐво̄јчити, несврш. 1. покр. називати женску особу у сусрету с њом »девојком«. Вук Рј. 2. чинити девојком. — Трешња је наочиглед попримала облике цурењка, није крила на који је то начин природа ... дјевојчи и соком ИсПVЊа. ел.