Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

де̏да

мтом 1, стр. 640

де̏да

деда, дједа QA: medium

Лема

деда

Варијанте

дједа, дје̏да

Извор

том 1, стр. 640, редослед 2

  1. 1.

    (ген. мн. де̑да̄) 1 хип. од дед.

    ген. — генитивмн. — множинахип. — хипокористика, одмила
    — Што ли оно дједа бунца да ће пријећи преко облака?
    Брл.
    Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери.
    Срем.
  2. 2.

    (често непром., уз особна имена) в. дед1 (3).

    непром. — непроменљивв. — (после броја) век
    — На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари »дједа«, свештеник Риста
    Станк.
    До пре неколико година био је још жив деда-ћМијат, како смо га звали сви у нашем селу.
    Дом.

Фразе

деда-Мраз
Изворни текст (OCR)
де̏да, ијек. дје̏да, м (ген. мн. де̑да̄) 1. хип. од дед. — Што ли оно дједа бунца да ће пријећи преко облака? Брл. Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери. Срем. 2. (често непром., уз особна имена) в. дед1 (3). — На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари »дједа«, свештеник Риста Станк. До пре неколико година био је још жив деда-ћМијат, како смо га звали сви у нашем селу. Дом.