Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

де̏довина

жтом 1, стр. 640

де̏довина

дедовина, дједовина

Лема

дедовина

Варијанте

дједовина, дје̏довина

Извор

том 1, стр. 640, редослед 19

  1. 1.

    имање наслеђено од дедова, дедовско наслеђе, наследно имање.

    — Од своје дедовине продаје парче по парче.
    Јакш. Ђ.
    Не имађаху дједовине ни дједовске куће.
    Шимун.
  2. 2.

    завичај, домовина, отаџбина.

    — Сви Срби, пуних двеста година, звали су Зету поштованим именом »дједовина«.
    Нен. Љ.
    По нашој дједовини окрећу људи сваким часом своју вјеру.
    Шен.
  3. 3.

    в. крављак. Сим. Реч.

    botany
    бот. — ботаника
Изворни текст (OCR)
де̏довина, ијек. дје̏довина, ж 1. имање наслеђено од дедова, дедовско наслеђе, наследно имање. — Од своје дедовине продаје парче по парче. Јакш. Ђ. Не имађаху дједовине ни дједовске куће. Шимун. 2. завичај, домовина, отаџбина. — Сви Срби, пуних двеста година, звали су Зету поштованим именом »дједовина«. Нен. Љ. По нашој дједовини окрећу људи сваким часом своју вјеру. Шен. 3. бот. в. крављак. Сим. Реч.