де̏д
дед, дјед
Лема
дед
Варијанте
дјед, дје̏д
Извор
том 1, стр. 639, редослед 31
- 1.
(дијал. ђед), м (мн. де̏дови и де̏ди, ген. де̏до̄ва̄ и де̑да̄) 1. очев или мајчин отац према унучади: ~ по оцу, ~ по матери.
- 2.
мн. људи који су живели у старо доба; преци.
— Дједи ваши родише се тудијер.
Кроз наше жиле тече п леменита, јуначка крв наших дедова.
- 3.
старац уопште.
— Како човјек да не пије?
— дерао се онај чија је била ракија, чврст и здрав дед.
- 4.а.
звање једнога од дворских достојанственика у Хрватској за народне династије.
history— Дед управљао је приходима дворскога господарства.
- 4.б.
богумилски верски старешина.
- 5.
фиг. претходник, претеча, творац.
— Зато су астролози ... постали праоци астрономије, као што су и алхимичари били дедови хемије.
- 6.в.
паламида. Сим. Реч.
- 6.б.
јестива врста вргања Boletus scaber.
— Тамо ћу вам показати ... дједа и просењака.
Фразе
дед - Мраз етн. биће из приче, старац седе браде и бркова, у бунди и шубари, оличење зиме; од девет дедова од старине.
Изворни текст (OCR)
де̏д1, ијек. дје̏д (дијал. ђед), м (мн. де̏дови и де̏ди, ген. де̏до̄ва̄ и де̑да̄) 1. очев или мајчин отац према унучади: ~ по оцу, ~ по матери. 2. мн. људи који су живели у старо доба; преци. — Дједи ваши родише се тудијер. Маж. И. Кроз наше жиле тече п леменита, јуначка крв наших дедова. Дом. 3. старац уопште. — Како човјек да не пије? — дерао се онај чија је била ракија, чврст и здрав дед. Моск. 4. ист. а. звање једнога од дворских достојанственика у Хрватској за народне династије. — Дед управљао је приходима дворскога господарства. Шиш. б. богумилски верски старешина. 5. фиг. претходник, претеча, творац. — Зато су астролози ... постали праоци астрономије, као што су и алхимичари били дедови хемије. Мил. 6. бот. а. в. паламида. Сим. Реч. б. јестива врста вргања Boletus scaber. — Тамо ћу вам показати ... дједа и просењака. Гор.