де́лити
делити
Лема
делити
Извор
том 1, стр. 646, редослед 29
- 1.
ијек. дијѐлити, несврш 1. рашчлањивати, одвајати на делове, комадати.
— Мртав витез испод вите јеле, а ту орли па витеза деле.
Мора да дијели младост своју .
- 2.
изналазити колико се неки број садржи у другом броју, вршити рачунску радњу супротну множењу.
mathematics - 3.а.
давати коме што.
— ЉЂубица ... свима који запиље у њу, редом је делила погледе као бомбоне. Петр.
- 3.в.
Сунце нам дијели свјетлост и боју. Уј.
- 3.б.
суделовати, учествовати заједно с ким, имати заједничког удела; бити с ким (у чему) заједно.
— Копитар дели славу са Караџићем.
Сватко се је отимао да дијели њено друштво.
- 4.
раздвајати, растав. љати од кога или чега, одвајати.
— Река је делила ове две земље.
Трпезарију ... деле од кујне само дрвене стубе.
Фразе
~ с ким метдан, двобој, бој, бојак бити се у двобоју, боју; ~ правду судити ; ~ ударце батинати, тући
Пододреднице
уз. повр. 1. делити заједничко имање; међусобно делити што. — Кад би се сељаци дијелили, њега би позивали да им пресуди. Чол. 2. одвајати се, раздвајати се. — Где се гора с морем дели, висока Н4се кула бели. Змај. За воћаром оним пуИтови се дијеле. Полић. НИзр.
Изворни текст (OCR)
де́лити, де̑лӣм, ијек. дијѐлити, несврш. 1. рашчлањивати, одвајати на делове, комадати. — Мртав витез испод вите јеле, а ту орли па витеза деле. Митр. Мора да дијели младост своју . Бег. 2. мат. изналазити колико се неки број садржи у другом броју, вршити рачунску радњу супротну множењу. 3. а. давати коме што. — ЉЂубица ... свима који запиље у њу, редом је делила погледе као бомбоне. Петр. В. Сунце нам дијели свјетлост и боју. Уј. б. суделовати, учествовати заједно с ким, имати заједничког удела; бити с ким (у чему) заједно. — Копитар дели славу са Караџићем. Бел. Сватко се је отимао да дијели њено друштво. Шен. 4. раздвајати, растав. љати од кога или чега, одвајати. — Река је делила ове две земље. Дуч. Трпезарију ... деле од кујне само дрвене стубе. Јов. Ј