Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѐлија

мтом 1, стр. 645

дѐлија

делија

Стална адреса

Лема

делија

Извор

том 1, стр. 645, редослед 23

  1. 1.

    и ж (ген. мн. де̏лӣја̄) тур. војник у турској војсци.

    ж — женски родген. — генитивмн. — множинатур. — турски
  2. 2.

    фиг, јунак. —Питала их на капији стража: »Куда ... незнане делије?« Вел. Николетину Бурсаћа, партизанску делију, славног митраљесца упознао сам ... Ћоп.

  3. 3.

    здрава, једра и наочита особа.

    — Лепотице једре и ведре, делије девојке ... све једна од друге лепша.
    Богдан.
    То је кршна момачка делија.
    Ств. 1948.
Изворни текст (OCR)
дѐлија м и ж (ген. мн. де̏лӣја̄) тур. 1. војник у турској војсци. 2. фиг, јунак. —Питала их на капији стража: »Куда ... незнане делије?« Вел. Николетину Бурсаћа, партизанску делију, славног митраљесца упознао сам ... Ћоп. 3. здрава, једра и наочита особа. — Лепотице једре и ведре, делије девојке ... све једна од друге лепша. Богдан. То је кршна момачка делија. Ств. 1948.