Одредница

де̏ло

стом 1, стр. 647

де̏ло

дело, дјело

Лема

дело

Варијанте

дјело, дје̏ло

Извор

том 1, стр. 647, редослед 5

  1. 1.

    (ген. мн. де̑ла̄) 1 рад, радња, посао, радни процес.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Барунови тежаци оставише дјело.
    Леск. Ј.
    Сви знају да је Филиповић на делу као на језику
    Јевт.
  2. 2.а.

    резултат рада, чин.

    — Тада се дружина цела на мање издвоји групе и разна љубавна дела почеше причати углас.
    Митр.
    И не само да нисам прекршио закона него сам паче учинио угодно дјело.
    Крањч. Стј
  3. 2.б.

    производ рада, чин у друштвеном и моралном смислу у којему се очитује, огледа морална вредност онога који је чин извршио: добро ~, јуначко ~, херојско ~.

  4. 2.в.

    производ рада у науци, књижевности, уметности.

    — Хтјела је да започне ... разговор било о којем ... литерарном дјелу.
    Новак
    У другом случају имаћемо такозвана тенденциозна дела у којима писац за љубав своје идеје искривљава стварност.
    Т. књ.
  5. 3.

    скуп, збир, сума многих радња, деловање.

    — Ради успеха у борби за своје реформаторско дело Вук је био у великом искушењу.
    Прод.
    Лењина ... је прерана смрт спречила да настави своје гигантско дјело. Ант.
  6. 4.а.

    правн. огрешење о закон, преступ.

    правн. — правни, правнички
  7. 4.б.

    подухват, подвиг.

    — То своје дело помињали су ... увек са ... поносом у гласу.
    Минд.
  8. 5.

    рус. ствар, појава.

    рус. — руски
    — Требало се дићи из страшних рушевина које су пријетиле самом дјелу револуције.
    Ђил.

Фразе

~ нечијих рукӯ властити, својствени производ; де лом, на делу у збиљи, стварно, у пракси; добро ~ доброчинство; крив ично ~ кажњив, злочиначки чин; мини стар ство унутрашњих дела , иностраних дела заст. министарство унутрашњих послова, вањских, спољних послова; постати ~ постати стварност; потврдити делом доказати чином, радом; примити се дела, приступити к делу примити се посла, прионути на рад, почети остваривати што; привести, спровести, прет - ворити у ~ остварити; ремек- дело нешто савршено, мајсторски изведено; речи лете, а дела остају оно што је учињено или остварено важније је од онога што је речено или само речима наговештено; ре чј у и делом (помоћи) морално и материјално (помоћи); свако ~ изићи ће на видело ништа се не може сакрити ; ухва - тити кога на делу затећи га, изненадити на месту чина, радње; животно ~ најважније дело на коме се ради читавога живота.
Изворни текст (OCR)
де̏ло, ијек. дје̏ло, с (ген. мн. де̑ла̄) 1. рад, радња, посао, радни процес. — Барунови тежаци оставише дјело. Леск. Ј. Сви знају да је Филиповић на делу као на језику Јевт. 2. а. резултат рада, чин. — Тада се дружина цела на мање издвоји групе и разна љубавна дела почеше причати углас. Митр. И не само да нисам прекршио закона него сам паче учинио угодно дјело. Крањч. Стј. б. производ рада, чин у друштвеном и моралном смислу у којему се очитује, огледа морална вредност онога који је чин извршио: добро ~, јуначко ~, херојско ~. в. производ рада у науци, књижевности, уметности. — Хтјела је да започне ... разговор било о којем ... литерарном дјелу. Новак. У другом случају имаћемо такозвана тенденциозна дела у којима писац за љубав своје идеје искривљава стварност. Т. књ. 3. скуп, збир, сума многих радња, деловање. — Ради успеха у борби за своје реформаторско дело Вук је био у великом искушењу. Прод. Лењина ... је прерана смрт спречила да настави своје гигантско дјело. Ант. 1. 4. а. правн. огрешење о закон, преступ. б. подухват, подвиг. — То своје дело помињали су ... увек са ... поносом у гласу. Минд. 5. рус. ствар, појава. — Требало се дићи из страшних рушевина које су пријетиле самом дјелу револуције. Ђил.