Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

део̀ба

жтом 1, стр. 652

део̀ба

деоба, диоба

Лема

деоба

Варијанте

диоба, дио̀ба

Извор

том 1, стр. 652, редослед 22

  1. 1.

    (ген. мн. део́ба̄) радња којом се што дели, дељење, подела; раздвајање, разграничавање, класификација.

    ген. — генитивмн. — множина
    — И при деоби послова ... ваља бити праведан.
    Ком.
    Што се тиче поделе српске лирике на три периода, изгледа нам да таква деоба не може бити тачна.
    Панд.
  2. 2.

    рачунска радња помоћу које се сазнаје колико се пута једна величина, један број садржи у другом.

    mathematics
    мат. — математика
  3. 3.

    адм. спис о подели земље и других некретнина.

    адм. — администрација
    — Неријешених списа није било пуно, а што их је било, то су биле већином диобе.
    Коз. Ј.
Изворни текст (OCR)
део̀ба, ијек. дио̀ба, ж (ген. мн. део́ба̄) 1. радња којом се што дели, дељење, подела; раздвајање, разграничавање, класификација. — И при деоби послова ... ваља бити праведан. Ком. Што се тиче поделе српске лирике на три периода, изгледа нам да таква деоба не може бити тачна. Панд. 2. мат. рачунска радња помоћу које се сазнаје колико се пута једна величина, један број садржи у другом. 3. адм. спис о подели земље и других некретнина. — Неријешених списа није било пуно, а што их је било, то су биле већином диобе. Коз. Ј.