Одредница

део̀ница и де̏оница

жтом 1, стр. 652

део̀ница и де̏оница

деоница и деоница, дионица и дионица QA: medium

Стална адреса

Лема

деоница и деоница

Варијанте

дионица и дионица, дио̀ница и ди̏оница

Извор

том 1, стр. 652, редослед 26

  1. 1.

    банк. вредносни папир који представља износ удела у капиталистичком предузећу и који власнику доноси дивиденду, акција. —Узимао је дионице из једног друштва и улагао их у друго. Торб. Купио је неколико дионица у пилани. Козарч.

    банк. — банкарство
  2. 2.

    део пута, друма или железничке пруге који гради или одржава једна група радника.

    — Двојица цестара ... распоређивали су их кулучаре на рад по дионицама.
    Ћоп.
  3. 3.

    музика коју у оркестру свира један инструмент или више инструмената исте врсте, или коју у збору пева један певач или више певача исте

    music
    муз. — музика
    — Мокрањац је ... често поједине гласове делио на прве и друге деонице.
    Коњов.
  4. 4.

    део поља, земље у комаду који припада једном господару.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Овде су ти простране дионице, ливаде и подворнице.
    Павл.
    Кӯпио је неколике уске деонице од пола рала. 4Ђур.
  5. 5.

    она која има део чега, која суделује у чему, судеоница, учесница.

    archaic
    — Тер свак редом те причести куша да му буде дионица душа рајске хране и небеске сласти.
    Март.
Изворни текст (OCR)
део̀ница и де̏оница, ијек. дио̀ница и ди̏оница, ж 1. банк. вредносни папир који представља износ удела у капиталистичком предузећу и који власнику доноси дивиденду, акција. —Узимао је дионице из једног друштва и улагао их у друго. Торб. Купио је неколико дионица у пилани. Козарч. 2. део пута, друма или железничке пруге који гради или одржава једна група радника. — Двојица цестара ... распоређивали су их кулучаре  на рад по дионицама. Ћоп. 3. муз. музика коју у оркестру свира један инструмент или више инструмената исте врсте, или коју у збору пева један певач или више певача исте — Мокрањац је ... често поједине гласове делио на прве и друге деонице. Коњов. 4. покр. део поља, земље у комаду који припада једном господару. — Овде су ти простране дионице, ливаде и подворнице. Павл. Кӯпио је неколике уске деонице од пола рала. 4Ђур. 5. заст. она која има део чега, која суделује у чему, судеоница, учесница. — Тер свак редом те причести куша да му буде дионица душа рајске хране и небеске сласти. Март.