Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

де̑ран

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 654

де̑ран

деран

Лема

деран

Извор

том 1, стр. 654, редослед 9

  1. 1.а.

    стар, трошан; јадан, бедан. —У вис стрши кула дерна. Крањч. С.

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи род
  2. 1.б.

    фиг. проклет, мрзак.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дајдер ми ... још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу!
    Јакш. Ђ.
  3. 2.

    нерасположен, тужан.

    — Ајд певај ... разгали ме: нешто сам ти суморан и деран.
    Срем.
    И оне кажу, кроз сву патњу дерну, јад погибије оних што су пали. Уј. де̏ран, де̂рна, де̂рно који дере, плаховит (о води).
    — Па он шкрину уза Дрину дерну.
    Март.
Изворни текст (OCR)
де̑ран, -рна, -рно покр. 1. а. стар, трошан; јадан, бедан. —У вис стрши кула дерна. Крањч. С. б. фиг. проклет, мрзак. — Дајдер ми ... још једну грку, па да се вучем у ту дерну школу! Јакш. Ђ. 2. нерасположен, тужан. — Ајд певај ... разгали ме: нешто сам ти суморан и деран. Срем. И оне кажу, кроз сву патњу дерну, јад погибије оних што су пали. Уј. де̏ран, де̂рна, де̂рно који дере, плаховит (о води). — Па он шкрину уза Дрину дерну. Март.