дѐрати
дерати
Лема
дерати
Извор
том 1, стр. 654, редослед 16
- 1.
= драти 1. а скидати кожу, гулити.
— Посматрамо ... како Арнаути деру ... коња.
Зар ће дерати кожу с човјека?
б. фиг. бездушно искоришћавати, израбљивати.
— Тахи вас сељаке гули и дере, отимље вам благо, земље.
- 2.
кидати, употребом трошити, хабати, цепати.
— Иде дуж обале дерући ципеле о оштро камење.
В. фиг. Ум дере ткиво што га машта сатка.
- 3.
ударати, тући.
— Виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.
- 4.
бучно тећи, текући пробијати се.
— Цестом ... кишни поточићи деру.
Хује мутне воде, деру потоци по ... њивама.
- 5.а.
свом силом дувати, пухати.
— Стајао је] ... на мјесту ... куда бура дере.
Ветар кроз поља оголела дере.
- 5.б.
парати, цепати (о реском гласу).
— Глас јој танак ... рекао бих кроз мозак дере.
- 6.
пробијати, продирати.
— Кроз њега дим дере ужасан пламен.
Муње стале дерати облаке.
- 7.
дизати се у висину, стршити.
— Сада она црква што поносно дере У висину, почела је ...да се руши.
ногавицу и крпити тур кубурити којекако, мучити се ; ~ стару козу понављати, враћати се на пређашњи говор; увек исту козу увек исто радити, исту муку мучити, исто говорити ~ узалу д (школске) клупе не учити, узалуд полазити школу; дере небеса дигао је нос, поноси се; дери курјака док је врућ врши посао док је погодно време; лакомост дере врећу лакомост доноси штету; плаче (јауче) као да му кожу деру плаче из Све снаге.
Фразе
~ клупе (по ка фанама и с л.) дангубити, беспосличити;~ кожу с туђих леђа од туђе муке лако живети, глобити кога;
~ уз туђа носила бринути туђу бригу.
Пододреднице
= драти се 1. а. продорним гласом викати. — Дајте нож! дерао се ван себе на пролазнике. Гор. Он се дерао колико га грло носило. Јевт. б. дречати, плакати. — Оно дете ће да се дере, ко ће то да издржи. Рист. в. фиг. неугодно одјекивати. — Дерала се та трубља кроз дугачку улицу неуморно. Кол. 2. кињити се, мучити се, раскидати се. — Марко се дерао у царској служ-о̀ би дванаест година. Шимун
Изворни текст (OCR)
дѐрати, де̏ре̄м несврш. = драти 1. а. скидати кожу, гулити. — Посматрамо ... како Арнаути деру ... коња. Нуш. Зар ће дерати кожу с човјека? Крањч. Стј. б. фиг. бездушно искоришћавати, израбљивати. — Тахи вас сељаке гули и дере, отимље вам благо, земље. Шен. 2. кидати, употребом трошити, хабати, цепати. — Иде дуж обале дерући ципеле о оштро камење. Мил. В. фиг. Ум дере ткиво што га машта сатка. Уј. 3. ударати, тући. — Виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. Лаз. Л. 4. бучно тећи, текући пробијати се. — Цестом ... кишни поточићи деру. Уј. Хује мутне воде, деру потоци по ... њивама. Лал. 5. а. свом силом дувати, пухати. — Стајао је] ... на мјесту ... куда бура дере. Јурк. Ветар кроз поља оголела дере. Панд. б. парати, цепати (о реском гласу). — Глас јој танак ... рекао бих кроз мозак дере. Јакш. Ђ. 6. пробијати, продирати. — Кроз њега дим дере ужасан пламен. Јакш. Ђ. Муње стале дерати облаке. Ботић. 7. дизати се у висину, стршити. — Сада она црква што поносно дере У висину, почела је ...да се руши. Марк. М.