дѐра̄ч
дерач
Лема
дерач
Извор
том 1, стр. 655, редослед 2
- 1.
онај који дере кожу са закланих животиња. Бак. Реч.
- 2.
онај који руши ограду, проваљивач. Вук Рј.
- 3.
анат. кутњак код животиња који служи за раскидање хране. Финк. јјдѐрача ж заглушна вика, дрека, галама, дерачина.
— Алага је плануо на ту вику и дерачу
На обзорiу кано да стоји силни мачкињи табор и кано да му слушам сотонску дерачу.
Фразе
приредити (уприличити) мачју дерачу извести страшно заглушну дисонантну буку предметима и гласовима коме за протест или за шалу. — Те исте вечери уприличило ми село заглушну мачју дерачу: бацале се увреде, сипало камење, тресло се, лупало и грајало.
Изворни текст (OCR)
дѐра̄ч, -а́ча м 1. онај који дере кожу са закланих животиња. Бак. Реч. 2. онај који руши ограду, проваљивач. Вук Рј. 3. анат. кутњак код животиња који служи за раскидање хране. Финк. јјдѐрача ж заглушна вика, дрека, галама, дерачина. — Алага је плануо на ту вику и дерачу, О-А. На обзорiу кано да стоји силни мачкињи табор и кано да му слушам сотонску дерачу. Ков. А.