Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѐсе̄тӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 656

дѐсе̄тӣ

десети

Стална адреса

Лема

десети

Извор

том 1, стр. 656, редослед 35

  1. 1.

    редни број према десет 1 који по месту или по времену долази иза деветог.

    — На гробу твоме ето већ десета трава расте, а ја још увијек у туђини.
    Маж. Ф.
  2. 2.

    један од десет делова целине.

  3. 3.а.

    фиr. који није ни у каквој вези с нечим, посве, сасвим други.

    с — средњи род
    — Питали су једно, а она одговара десето.
    Рист.
  4. 3.б.

    најмањи (део).

    — У тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и за што је.
    Лаз. Л.
    Малена помоћ ... није достајала ни у десету за потребе у друштву.
    Ђал.
  5. 3.в.

    ко зна који већ. Џ

    већ. — већином
    — Премишља Гојко десети пут једну исту ствар.
    Ранк.
  6. 4.

    (у именичкој служби) с десети део, десетина.

    с — средњи род
    — Спахијино је само десето од онога што они сељаци ураде.
    Вук
Изворни текст (OCR)
дѐсе̄тӣ, -а̄, -о̄ редни број према десет 1. који по месту или по времену долази иза деветог. — На гробу твоме ето већ десета трава расте, а ја још увијек у туђини. Маж. Ф. 2. један од десет делова целине. 3. фиr. а. који није ни у каквој вези с нечим, посве, сасвим други. — Питали су једно, а она одговара десето. Рист. б. најмањи (део). — У тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и за што је. Лаз. Л. Малена помоћ ... није достајала ни у десету за потребе у друштву. Ђал. в. ко зна који већ. Џ— Премишља Гојко десети пут једну исту ствар. Ранк. 4. (у именичкој служби) с десети део, десетина. — Спахијино је само десето од онога што они сељаци ураде. Вук.