Одредница

де́те

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 660

де́те

дете

Лема

дете

Извор

том 1, стр. 660, редослед 19

  1. 1.а.

    ијек. дијѐте, с (вок. де̑те зб. дѐца) а. мушкарац или девојчица у најранијем добу и док не одрасту.

    ијек. — ијекавскис — средњи родвок. — вокативзб. — збирно
    — Такав је ... био дјететом, такав је остао и у познијим годинама.
    Нед.
  2. 1.б.

    син или кћи у односу према родитељима.

  3. 2.

    песн. (обично у атрибутској служби) одрастао млад човек, младић.

    folk
    нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
    — Пред њим сједи дијете Максиме, на кољену ситну књигу пише своме тасту дужду од Млетака.
    НП Вук
  4. 3.а.

    (обично у мн.) фиг. најближи потомци, ново поколење.

    мн. — множинафиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Туђом земљом блуде оцева грешних деца.
    Митр.
  5. 3.б.

    фам. млађи свет, без обзира на узраст или (с)пол, према старијима.

    фам. — фамилијарнос — средњи род
    — Дјецо моја, храбри заточници, вас је ова земља породила.
    Маж. И.
  6. 4.

    људи без обзира на узраст и пол који су усвојили начин живота и мишљења средине или епохе у којој живе.

    — Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше.
    Рак.
  7. 5.

    наивни, неискусни људи.

    — Сад буд'те људи, ил остајмо деца.
    Змај
  8. 6.

    потомство; људи (у односу на оно што им живот даје и што их држи, у односу на природу, сунце, земљу итд.).

    итд. — и тако даље
    — Сви смо на благи пригревак изашли сунчева деца
    — једна породица.
    Јакш. М.
    Га мала дјеца патуљасти људи земље чине њену бољу душу.
    Уј.
  9. 7.

    фиг. песничка дела као производ песникова духа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Прими вруће јаде, дјецу моrа срца.
    Враз
    О, песме моје, јадна сирочади, децо мила мојих лета млади.
    Радич.

Фразе

бити ~ понашати се неозбиљно, детињасто, као дете чудо од детета дете с изванредним способностима; ~ природ е човек који није захваћен градском културом, близак природи, једноставан у свему; ~ у повојУ сисанче, дојенче; усвојено ~ посвојче.
Изворни текст (OCR)
де́те, дѐтета, ијек. дијѐте, с (вок. де̑те; зб. дѐца) 1. а. мушкарац или девојчица у најранијем добу и док не одрасту. — Такав је ... био дјететом, такав је остао и у познијим годинама. Нед. б. син или кћи у односу према родитељима. 2. нар. песн. (обично у атрибутској служби) одрастао млад човек, младић. — Пред њим сједи дијете Максиме, на кољену ситну књигу пише своме тасту дужду од Млетака. НП Вук. 3. (обично у мн.) фиг. а. најближи потомци, ново поколење. — Туђом земљом блуде оцева грешних деца. Митр. б. фам. млађи свет, без обзира на узраст или (с)пол, према старијима. — Дјецо моја, храбри заточници, вас је ова земља породила. Маж. И. 4. људи без обзира на узраст и пол који су усвојили начин живота и мишљења средине или епохе у којој живе. — Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше. Рак. 5. наивни, неискусни људи. — Сад буд'те људи, ил остајмо деца. Змај. 6. потомство; људи (у односу на оно што им живот даје и што их држи, у односу на природу, сунце, земљу итд.). — Сви смо на благи пригревак изашли сунчева деца — једна породица. Јакш. М. Га мала дјеца патуљасти људи земље чине њену бољу душу. Уј. 7. фиг. песничка дела као производ песникова духа. — Прими вруће јаде, дјецу моrа срца. Враз. О, песме моје, јадна сирочади, децо мила мојих лета млади. Радич.