Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѐтињаст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 661

дѐтињаст

детињаст

Лема

детињаст

Извор

том 1, стр. 661, редослед 32

  1. —

    ијек. дјѐтињаст који је као у детета, који је својствен детету; неозбиљан.

    ијек. — ијекавски
    — Широм је отварала дјетињасте очи. Франг. Њен глас је детињаст. Црњ. Детињаста и смешна је његова мржња према ништавном дечаку.
    Бил.
Изворни текст (OCR)
дѐтињаст, -а, -о, ијек. дјѐтињаст који је као у детета, који је својствен детету; неозбиљан. — Широм је отварала дјетињасте очи. Франг. Њен глас је детињаст. Црњ. Детињаста и смешна је његова мржња према ништавном дечаку. Бил.