дѐтињӣ
детињи
Лема
детињи
Извор
том 1, стр. 662, редослед 4
- 1.
који припада деци, дечји.
— Отац, а не радује се детињој срећи.
- 2.
што је својствено деци
— Пуна су вам уста смијеха дјетињеrа.
Имала је скоро детиње очи.
Фразе
~ смола дечја поган, нечист новорођенчета. дѐтињити (се), -ӣм (се), ијек. дјѐтињити (се), несврш. = детињати (се). — Не лудуј ми, не дјетињи. Марк. Ф. Не детињи момче! ... Ниси ти за слугу, већ за господара! Змај. Тако стар да је већ почео да се детињи.
Изворни текст (OCR)
дѐтињӣ, -а̄, -е̄, ијек, дјѐтињӣ 1. који припада деци, дечји. — Отац, а не радује се детињој срећи. Нуш. 2. што је својствено деци. — Пуна су вам уста смијеха дјетињеrа. Јур. Имала је скоро детиње очи. Поп. Ј.