Одредница

де̏љати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 648

де̏љати

дељати

Лема

дељати

Извор

том 1, стр. 648, редослед 27

  1. 1.

    и -ље̄м, ијек. дје̏љати, несврш. 1. одсецајући или резуцкајући давати дрвету одређени облик, тесати.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Ђура и Спасоје дељају некакво дрво.
    Глиш.
    Дјељам стативе и преслице за своје снахе
    Коз. Ј.
    Он деље неки штап.
    Минд.
    Божа и Новак дељу коље.
    Макс.
  2. 2.а.

    фиг. одгајати, васпитати; учити лепом понашању.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — »Социјалан човек« није производ природе него културе: он се мора дељати и тесати Нвећ од ране младости.
    Јов. С.
    Кол'ко га учим и дељем ... дошло из планине, од стоке, а зар оно зна за кафански ред!
    Срем.
  3. 2.б.

    тући, ударати, млатити.

    — Узе да га деље, док му се Вукадин некако не праћНну из руке па умаче.
    Срем.

Фразе

~ стихове подр. правити стихове (обично без дара).
Изворни текст (OCR)
де̏љати, -ља̄м и -ље̄м, ијек. дје̏љати, несврш. 1. одсецајући или резуцкајући давати дрвету одређени облик, тесати. — Ђура и Спасоје дељају некакво дрво. Глиш. Дјељам стативе и преслице за своје снахе Коз. Ј. Он деље неки штап. Минд. Божа и Новак дељу коље. Макс. 2. фиг. а. одгајати, васпитати; учити лепом понашању. — »Социјалан човек« није производ природе него културе: он се мора дељати и тесати Нвећ од ране младости. Јов. С. Кол'ко га учим и дељем ... дошло из планине, од стоке, а зар оно зна за кафански ред! Срем. б. тући, ударати, млатити. — Узе да га деље, док му се Вукадин некако не праћНну из руке па умаче. Срем.