Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дива̀нџија

мтом 1, стр. 667

дива̀нџија

диванџија

Лема

диванџија

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 667, редослед 5

  1. 1.

    онај који суделује, учествује у дивану (2).

    — Кад је први пут дошао на диван], диванџије се ускомкале, задивиле.
    Коз. И.
  2. 2.

    разговоран човек.

    — Их, ко би рекао да у чети толико ваља један диванџија и разговоран човјек
    — чудио се Николетина Бурсаћ.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
дива̀нџија м тур. 1. онај који суделује, учествује у дивану (2). — Кад је први пут дошао на диван], диванџије се ускомкале, задивиле. Коз. И. 2. разговоран човек. — Их, ко би рекао да у чети толико ваља један диванџија и разговоран човјек — чудио се Николетина Бурсаћ. Ћоп.