дѝваљ
диваљ
Лема
диваљ
Извор
том 1, стр. 666, редослед 4
- 1.а.
(чешће одр. дѝвљӣ -а̄, -е̄) који се налази у првобитном стању који није припитомљен (о животињама); супр. питом.
- 1.б.
који није цепљен, оплемењен (о биљкама).
- 1.в.
који није дирнут људском руком, необрађен, ненасељен, пуст.
— Више Милошеве главе би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама.
Стрмим и дивљим пӯтем пођох бодар.
- 1.г.
који се налази на ступњу првобитне културе.
— То се доказује најочигледније кад проматрамо моралне појаве разних дивљих народа који и данас живе.
- 2.
суров, груб.
— Бојао га се, диваљ је и пијанац. Ето, и деца презајV од њеrа.
- 3.
необуздан, бесан, горопадан; неодгојен.
— Како се пуст, диваљ и напуштен деран даје преломити и постати миран, радан и богобојажљив грађанин.
Иако дивљи, тај арбанашки свет је ипак бољи него што се на први поглед учини.
- 4.
који прелази границе обичног, нормалног, врло јак и снажан по интензитету, страшан.
— Скочила, дивљи је израз у њеним очима.
Ветар је био диваљ, он је неки пут ... хтео да јој поцепа хаљину.
Запуцаше пушке. Из предњег вагона доприје диваљ рањенички јаук.
- 5.
који избегава додире с људима, плашљив, бојажљив.
— Данас бијаше дивљија но икада.
- 6.
(само одр.) у називу многих биљака и животиња: ~ хмељ, ~ гуска, ~ јоргован, ~ ружа, ~ смоква, ~ магарац, ~ вепар.
biology
Фразе
~ кућа (гра дња) кућа (градња) која је саграђена без одобрења грађевинске власти; дивље богиње мед. мале, водене богиње, пљускавице; ~ месо израштај на кожи; ране с новонараслим инфицираним ткивом; див љи бе̑г паничан бе̑г; див љи брак в. уз брак (изр.); Дивљи запад в. уз запад (изр.); дођоше дивљи па истераШе Пито М е каже се као неко насилно заузме нечије место.
Изворни текст (OCR)
дѝваљ, -вља, -вље (чешће одр. дѝвљӣ, -а̄, -е̄) 1. који се налази у првобитном стању а. који није припитомљен (о животињама); супр. питом. б. који није цепљен, оплемењен (о биљкама). в. који није дирнут људском руком, необрађен, ненасељен, пуст. — Више Милошеве главе би се указао стеновит венац Забучја, диваљ и осенчен непровидним падинама. Уск. Стрмим и дивљим пӯтем пођох бодар. Комб. г. који се налази на ступњу првобитне културе. — То се доказује најочигледније кад проматрамо моралне појаве разних дивљих народа који и данас живе. Марк. Св. 2. суров, груб. — Бојао га се, диваљ је и пијанац. Ето, и деца презајV од њеrа. Петр. В. 3. необуздан, бесан, горопадан; неодгојен. — Како се пуст, диваљ и напуштен деран даје преломити и постати миран, радан и богобојажљив грађанин. Скерл. Иако дивљи, тај арбанашки свет је ипак бољи него што се на први поглед учини. Цвиј. 4. који прелази границе обичног, нормалног, врло јак и снажан по интензитету, страшан. — Скочила, дивљи је израз у њеним очима. Донч. Ветар је био диваљ, он је неки пут ... хтео да јој поцепа хаљину. Рист. Запуцаше пушке. Из предњег вагона доприје диваљ рањенички јаук. Лал. 5. који избегава додире с људима, плашљив, бојажљив. — Данас бијаше дивљија но икада. Шен. 6. биол. (само одр.) у називу многих биљака и животиња: ~ хмељ, ~ гуска, ~ јоргован, ~ ружа, ~ смоква, ~ магарац, ~ вепар.