Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дивѐрзант

мтом 1, стр. 667

дивѐрзант

диверзант

Стална адреса

Лема

диверзант

Извор

том 1, стр. 667, редослед 12

  1. а.

    (ген. мн. дивѐрзана̄та̄) лат. = диверзионист(а) а. онај који врши диверзију.

    ген. — генитивмн. — множиналат. — латински
  2. б.

    војн. партизански војник којему је главни задатак разарање непријатељских путева, мостова, пруга и осталих објеката.

    војн. — војнички
    — Сав се био претворио у диверзанта у чијој глави ни дању ни ноћу нема месrа за друге мисли осим за планове о уништавању непријатеља.
    Поп. Ј.
  3. в.

    фиг. онај који квари слогу у неком раду. Кл. Рј.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
дивѐрзант м (ген. мн. дивѐрзана̄та̄) лат. = диверзионист(а) а. онај који врши диверзију. б. војн. партизански војник којему је главни задатак разарање непријатељских путева, мостова, пруга и осталих објеката. — Сав се био претворио у диверзанта у чијој глави ни дању ни ноћу нема месrа за друге мисли осим за планове о уништавању непријатеља. Поп. Ј. в. фиг. онај који квари слогу у неком раду. Кл. Рј.