Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝвӣзор

мтом 1, стр. 667

дѝвӣзор

дивизор

Стална адреса

Лема

дивизор

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 667, редослед 30

  1. в.

    број којим се други број дели, делитељ. дѝв(и)јӣ, -а̄, -е̄ в. диваљ.

    mathematicsarchaic
    мат. — математиказаст. — застарелов. — (после броја) век
    — Умукнуше звијери у дивијем страху, не миче се листак.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
дѝвӣзор м лат. мат. број којим се други број дели, делитељ. дѝв(и)јӣ, -а̄, -е̄ заст. в. диваљ. — Умукнуше звијери у дивијем страху, не миче се листак. Јакш. Ђ.