Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝвља̄к

мтом 1, стр. 668

дѝвља̄к

дивљак

Лема

дивљак

Извор

том 1, стр. 668, редослед 12

  1. 1.

    (вок. ди̏вља̄че; мн. дивља́ци) онај који живи у дивљаштву.

    вок. — вокативмн. — множина
    — Почетак поезије треба тражити у колективном стваралаштву првобитног примитивног човека, дивљака.
    Т. књ.
  2. 2.

    груб, суров, неодгојен, неваспитан човек.

    — Како вам се допадају нови ђаци?
    — Дивљаци. Као да нису досад видели човека.
    Ранк.
  3. 3.

    самоникла воћка или лоза.

    — Свилена буба храни се лишћем бијелог дуда, који се налази као дивљак у Китају и Јапану.
    В 1885
  4. 4.

    дивљи вепар. Вук Рј.

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
дѝвља̄к, -а́ка м (вок. ди̏вља̄че; мн. дивља́ци) 1. онај који живи у дивљаштву. — Почетак поезије треба тражити у колективном стваралаштву првобитног примитивног човека, дивљака. Т. књ. 2. груб, суров, неодгојен, неваспитан човек. — Како вам се допадају нови ђаци? — Дивљаци. Као да нису досад видели човека. Ранк. 3. самоникла воћка или лоза. — Свилена буба храни се лишћем бијелог дуда, који се налази као дивљак у Китају и Јапану. В 1885. 4. зоол. дивљи вепар. Вук Рј.