Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝвљати

несврштом 1, стр. 668

дѝвљати

дивљати

Лема

дивљати

Извор

том 1, стр. 668, редослед 21

  1. а.

    бити диваљ, поступати као дивљак, беснети.

    — lоћас олује су дивљале.
    Домј.
    Знао је ... да је то нешто страшно ... нешто што дивља, сатире и уништава.
    Бар.
  2. б.

    постајати диваљ.

    — Наоколо су дивљале шуме ослобођене свих препрека.
    Лал.

Пододреднице

~ се

уклањати се сусрету с ким, избегавати свет, друштво; отуђивати се. — У првине се дјевојче од мене дивљало. Ђал

уклањати се сусрету с ким, избегавати свет, друштво; отуђивати се.
Изворни текст (OCR)
дѝвљати, -а̄м несврш. а. бити диваљ, поступати као дивљак, беснети. — lоћас олује су дивљале. Домј. Знао је ... да је то нешто страшно ... нешто што дивља, сатире и уништава. Бар. б. постајати диваљ. — Наоколо су дивљале шуме ослобођене свих препрека. Лал.