дивљѝна
дивљина
Лема
дивљина
Извор
том 1, стр. 669, редослед 18
- 1.
особина или стање дивљег, пустог краја.
— Свуда она каменита горска дивљина помешала се са приморском питомином.
Идемо ... на уским стазама ове у својој дивљини лијепе планине.
- 2.
особина сурова, необуздана, помамна човека.
— Из њезиног обличја и сваке кретње избија дивљина, одлучност.
Ту масу ... сачињавају ... једнаки по унутарњој урођеној и подмуклој суровости и дивљини и нискости својих нагона. ндр. И. дѝвљица (у атрибутској служби) ж дивља.
— Презориле су ... дивљице трешње.
Изворни текст (OCR)
дивљѝна ж 1. особина или стање дивљег, пустог краја. — Свуда она каменита горска дивљина помешала се са приморском питомином. Нен. Љ. Идемо ... на уским стазама ове у својој дивљини лијепе планине. Чол. 2. особина сурова, необуздана, помамна човека. — Из њезиног обличја и сваке кретње избија дивљина, одлучност. Пав. Ту масу ... сачињавају ... једнаки по унутарњој урођеној и подмуклој суровости и дивљини и нискости својих нагона. ндр. И. дѝвљица (у атрибутској служби) ж дивља. — Презориле су ... дивљице трешње. Гор.