Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ди̏в

мтом 1, стр. 666

ди̏в

див

Лема

див

Извор

том 1, стр. 666, редослед 1

  1. 1.

    (мн. ди̏вови и ди̏ви) тур. мит биће људског обличја и наднаравне, натприродне величине и снаге, горостас, џин.

    мн. — множинатур. — турски
  2. 2.а.

    човек врло великог узраста и снаге, људина.

  3. 2.б.

    фиг. онај који се истиче над другима својим особинама или делима.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Почетак овога ХIХ века истурио је дивове какви живе само у причама.
    Вес.
    За ову земљу они бјеху диви, узори свијетли што мријети знаше.
    Шант.
  4. 3.

    објекат големих размера, изузетно великог потенцијала и значења.

    — Перућа је, међутим, само патуљак према диву који ће изнад ушћа Цетине прорадити кроз четири дана. Пол. 1958.
Изворни текст (OCR)
ди̏в м (мн. ди̏вови и ди̏ви) тур. 1. мит. биће људског обличја и наднаравне, натприродне величине и снаге, горостас, џин. 2. а. човек врло великог узраста и снаге, људина. б. фиг. онај који се истиче над другима својим особинама или делима. — Почетак овога ХIХ века истурио је дивове какви живе само у причама. Вес. За ову земљу они бјеху диви, узори свијетли што мријети знаше. Шант. 3. објекат големих размера, изузетно великог потенцијала и значења. — Перућа је, међутим, само патуљак према диву који ће изнад ушћа Цетине прорадити кроз четири дана. Пол. 1958.