ди̏гнӯт
дигнут QA: medium
Лема
дигнут
Извор
том 1, стр. 670, редослед 19
- 1.а.
-о) сврш. = дићи а. померити, преместити, помакнути на више место, нагоре.
— Звонио је кад су први пут дигнута звона у Врању.
Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно
- 1.а.
Нуш.
- 1.б.
пружити увис.
— Тебе је нагнало ... да к Зеусу дигнеш са врха градскога руке.
- 1.в.
усправити, окренути увис.
— Дигне мати очи са крпежи.
Чиновници немају кад од акта да дигну главе поваздан. ом.
- 1.г.
помакнути нагоре, увис и учврстити оно што се спушта: ~ рампу, ~ завесу.
— На сваком су прозору дрвени капци који нису никада подједнако дигнути.
- 2.
узети и покупити оно што лежи на земљи, на поду, што је бачено, расуто, подићи:
папир, ~ рукавицу и сл.
- 3.
дати обичан, редован положај чему што је пало, срушило се, помоћи коме да устане, довести кога у стојећи положај.
Дигни онога који пада. Крањч. Стј.
- 4.
а. приморати кога да устане, да се крене с места, учинити да устане из кревета.
Пресуда је постала извршна и Симан је дигнут са земље. Андр. И. Како су мене одмах рано ... дигли из постеље, ја сам пошао у покојников стан. Крл. Дигоше нас у три часа изјутра. Јак. б. лов. поплашити, истерати (са лежишта, из рупе и сл.). — Прије него дигнеш звјерку, мораш бити сигуран да ти утећи неће. Тур. Чуо је да су ... неки јуче дигли седам и убили пет комада шљука]. Вукић. в. покр. кренути се, упутити се куда. — Рече да ће о прољећу дићи у Русију. Љуб. Стари су им из Куча дигли. Миљ.
- 5.
покренути, потакнути, подстаћи на какву активност, побунити; одушевити за што.
Наша је ствар да дигнемо народну обрану. Крањч. Стј. Управо у том селу хтео је фратар ... да дигне нзрод против нас. Поп. Ј. фиг. А ја одлазим сада да дигнем тешку олују. М-И.
- 6.
у вези с неким именицама значи: почети радњу изражену том именицом ларму, ~ вику, ~ повику, ~ потеру.
- 7.
а. изградити, подићи, саградити.
Искрчит ћу брда, дићи кућу. Куш. На њу једноспратницу би ... дигли још један бој. Сек. б. фиг. учинити вишим, важнијим, значајнијим, подићи на виши степен, уздићи, узвисити. — Држала се тог материнског права тврдоглаво, дигла га изнад свега високо. Шег. Ти критичари нису имали довољно књижевне културе да би критику могли дићи на академски степен. Милис.
- 8.
разорити (експлозивом).
Дигнут је мост на Уни, па је Бихаћ подељен на два дела. Дед. В.
- 9.
учинити јачим, вишим, гласнијим (о гласу, тону).
Кликну, спусти ... диже глас] ... и зави, па избу, кућу та песма затресе. Радич.
- 10.
а. повећати, повисити вредност.
Од диже плате преко свих плафона. Дав. Он би за инат дигао цијену. Божић. б. фиг. учинити живљим, чилијим, храбријим. — Ракија може ... снагу ... изнуреног тела пролазно дићи. Батут.
- 11.
довести у повољно стање, уредити, поправити, полепшати оно што је било запуштено, пропало: ~ господарство.
Благо Сретену, диrоше ra деца. Вукић.
- 12.
примити, преузети.
Могу ли сутра дићи новце? Шен. Траже Ману Кујунџију да му исплате и дигну поручена кандила Срем.
- 13.
а.уклонити, удаљити, одстранити
Притисну ћерамиде камењем да их ветар не би дигао. Нен. Љ. Дуго су] ... копали и ровали док ме нису дигли са службе]. Крл. б. одузети. — А оному свештенику ... дигну летурђију. Љуб. фиr. Не питам те ништа него да вратиш поштење коме си га дигао. Војн. в. прекинути. — Исајев дигне опсаду Неготина. Гавр.
- 14.
разг. украсти, здипити.
Која ти је хасна и доћи касније кад нетко прије порани па дигне твој труд и муку. Куш. Много је лопова... који су дигли негдје неку овцу из тора.
чело постати поносан; охрабрити се; глас одлучно изрећи своје мишљење одобравајући или осуђујући што; ~ главу а) охрабрити се; б) узохолити се; ~ хајку на (против) кога почети прогонити кога; ~ из блата, из кала вратити углед, част ономе који је морално посрнуо; ~ из мртвих излечити од тешке и опасне болести; из пепела обновити оно што је било уништено, спаљено; ~ једра, ~ котву (сидро) одједрити, отпловити; ~ куку и мотику покренути на устанак сав народ; мач, ~ оружје почети борбу ; ~ маску открити право лице радити отворено не кријући своје намере; ~ мора л охрабрити; на куб, на трећи степен мат. кубирати; ~ на ноге коrа а) излечити кога; б) одгојити, однеговати, довести до самосталности; в) учинити кога борбеним, побунити кога; ~ нос направити се важан; почети високо мислити о себи; ~ парницу покренути судски поступак; ~ прашину изазвати велики интерес у публици за кога, за што; ~ прст, ~ руку дати знак да се жели говорити; ~ реп вулг. узохолити се; ]~ рогов е показати се спремним за отпор, за борбу ; ~ руке од чега, од кога напустити што, престати се бринути за кога, сматрати што изгубљеним;~ руке увис предати се; ~.руку на кога ударити, напасти, хтети убити; ~ руку на себе покушати самоубиство; ~ сто (л) поспремити сто(л); ~ седницу завршити седницу; шатор поставити, разапети шатор; у ваздук, у зрак а) подии у висиу; б) уништити експлозијом; ~ забрану скинути забрану.
Фразе
~ барјак, заставу поћи у борбу;
Пододреднице
1. а. преместити се куда нагоре, увис, попети се, успети се. — А он орао се дигне у етер. М-И. Завјеса се дигла и комад отпочео. Ћоп. б. мало се помакнути нагоре, нешто се подићи. — Њене обрве дигоше се на крајевима. Лаз. Л. Рамена се дигла високо и нервозно се тресла. Макс. 2. а. појавити се (на небу, изнад хоризонта), изаћи, родити се. — Онда се дигао мјесец на небу. Брл. Сунце се већ дигло до круна голог дрвећа. Петр. В. фиг. Чинило се да се њезина прошлост диже. Торб. б. протегнути се, пружити се увис. — Здесна дигла се планина с обронцима. Том. Над кровом колибе беше се дигао млад дуд. Црњ. 3. а. устати, заузети усправан, стојећи положај. — Дигавши се из свога угла као сјена изађе на прстима. Јонке. б. опоравивши се, оздравивши почети ходати, кретати се. — По сњежном лицу ... судиш да се то биће истом могло дићи од болести. Ков. А. Родила, али отада никада да се диrне. Макс. в. фиг. препородити се, оживети. — За срећу народа радити значи све чинити да се народ дигне просвјетом. О-А. Веома је важно да се са Савом ... Текелијино племе поново дигло. Петр. В. 4. а. уставши кренути се с места, упутити се куда. — У цик зоре ... дигоше се ... на пут. Шен. Он се обуче па се диже механи. Вес. б. пробудивши се устати. — Дигох се касно. Јевт. в. фиг. устати, побунити се. — У исти мах се дигне и опозиција. Нов. Једнога дана дићи ће се робље под заставом труда. Уј. 5. настати, појавити се, искрснути. — Наједном надвили се црни облаци, дигао се силан вјетар. Мишк. Дигла с прашина да те удави. Лаз. Л. 6. а. постати вишим, постићи већу висину. — Зелено језеро дигло се вјеројатно за пола аршина. Крањч. Стј. б. постати јачим, већим; повећати се. — После се број ђака дигао на двадесет. Петр. В. Вриједност новца се дигла. Мј. 193б. 7. повисити се (о температури). — Температура је] ... нагло пала на —50, да се одатле ... дигне на нулу. Петр. М
Изворни текст (OCR)
ди̏гнӯт, -а, -о) сврш. = дићи 1. а. померити, преместити, помакнути на више место, нагоре. — Звонио је кад су први пут дигнута звона у Врању. Срем. Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно а. Нуш. б. пружити увис. — Тебе је нагнало ... да к Зеусу дигнеш са врха градскога руке. М-И. в. усправити, окренути увис. — Дигне мати очи са крпежи. Пав. Чиновници немају кад од акта да дигну главе поваздан. ом. Г. помакнути нагоре, увис и учврстити оно што се спушта: ~ рампу, ~ завесу. — На сваком су прозору дрвени капци који нису никада подједнако дигнути. Јов. Ј. 2. узети и покупити оно што лежи на земљи, на поду, што је бачено, расуто, подићи: