ди̏гнӯт

— Звонио је кад су први пут дигнута звона у Врању.

Мени је лакше да дигнем сто кила него да напишем једно

— Тебе је нагнало ... да к Зеусу дигнеш са врха градскога руке.

— Дигне мати очи са крпежи.

Чиновници немају кад од акта да дигну главе поваздан. ом.

— На сваком су прозору дрвени капци који нису никада подједнако дигнути.

папир, ~ рукавицу и сл.

Дигни онога који пада. Крањч. Стј.

Пресуда је постала извршна и Симан је дигнут са земље. Андр. И. Како су мене одмах рано ... дигли из постеље, ја сам пошао у покојников стан. Крл. Дигоше нас у три часа изјутра. Јак. б. лов. поплашити, истерати (са лежишта, из рупе и сл.). — Прије него дигнеш звјерку, мораш бити сигуран да ти утећи неће. Тур. Чуо је да су ... неки јуче дигли седам и убили пет комада шљука]. Вукић. в. покр. кренути се, упутити се куда. — Рече да ће о прољећу дићи у Русију. Љуб. Стари су им из Куча дигли. Миљ.

Наша је ствар да дигнемо народну обрану. Крањч. Стј. Управо у том селу хтео је фратар ... да дигне нзрод против нас. Поп. Ј. фиг. А ја одлазим сада да дигнем тешку олују. М-И.

Искрчит ћу брда, дићи кућу. Куш. На њу једноспратницу би ... дигли још један бој. Сек. б. фиг. учинити вишим, важнијим, значајнијим, подићи на виши степен, уздићи, узвисити. — Држала се тог материнског права тврдоглаво, дигла га изнад свега високо. Шег. Ти критичари нису имали довољно књижевне културе да би критику могли дићи на академски степен. Милис.

Дигнут је мост на Уни, па је Бихаћ подељен на два дела. Дед. В.

Кликну, спусти ... диже глас] ... и зави, па избу, кућу та песма затресе. Радич.

Од диже плате преко свих плафона. Дав. Он би за инат дигао цијену. Божић. б. фиг. учинити живљим, чилијим, храбријим. — Ракија може ... снагу ... изнуреног тела пролазно дићи. Батут.

Благо Сретену, диrоше ra деца. Вукић.

Могу ли сутра дићи новце? Шен. Траже Ману Кујунџију да му исплате и дигну поручена кандила Срем.

Притисну ћерамиде камењем да их ветар не би дигао. Нен. Љ. Дуго су] ... копали и ровали док ме нису дигли са службе]. Крл. б. одузети. — А оному свештенику ... дигну летурђију. Љуб. фиr. Не питам те ништа него да вратиш поштење коме си га дигао. Војн. в. прекинути. — Исајев дигне опсаду Неготина. Гавр.

Која ти је хасна и доћи касније кад нетко прије порани па дигне твој труд и муку. Куш. Много је лопова... који су дигли негдје неку овцу из тора.

чело постати поносан; охрабрити се; глас одлучно изрећи своје мишљење одобравајући или осуђујући што; ~ главу а) охрабрити се; б) узохолити се; ~ хајку на (против) кога почети прогонити кога; ~ из блата, из кала вратити углед, част ономе који је морално посрнуо; ~ из мртвих излечити од тешке и опасне болести; из пепела обновити оно што је било уништено, спаљено; ~ једра, ~ котву (сидро) одједрити, отпловити; ~ куку и мотику покренути на устанак сав народ; мач, ~ оружје почети борбу ; ~ маску открити право лице радити отворено не кријући своје намере; ~ мора л охрабрити; на куб, на трећи степен мат. кубирати; ~ на ноге коrа а) излечити кога; б) одгојити, однеговати, довести до самосталности; в) учинити кога борбеним, побунити кога; ~ нос направити се важан; почети високо мислити о себи; ~ парницу покренути судски поступак; ~ прашину изазвати велики интерес у публици за кога, за што; ~ прст, ~ руку дати знак да се жели говорити; ~ реп вулг. узохолити се; ]~ рогов е показати се спремним за отпор, за борбу ; ~ руке од чега, од кога напустити што, престати се бринути за кога, сматрати што изгубљеним;~ руке увис предати се; ~.руку на кога ударити, напасти, хтети убити; ~ руку на себе покушати самоубиство; ~ сто (л) поспремити сто(л); ~ седницу завршити седницу; шатор поставити, разапети шатор; у ваздук, у зрак а) подии у висиу; б) уништити експлозијом; ~ забрану скинути забрану.