Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ди̏зало

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 672

ди̏зало

дизало

Лема

дизало

Извор

том 1, стр. 672, редослед 13

  1. 1.

    м и с онај који диже, краде што. Вук Рј.

    с — средњи род
  2. 2.а.

    с место по којем се што или ко уздиже.

    с — средњи род
    — Преко дизала што су их леђа наших пређа нанизала.
    Павл.
  3. 2.б.

    направа, уређај за дизање терета и људи, дизалица.

    — Онда би одјурили по једном или другом стубишту или према једном од улаза или дизала.
    Грг.
Изворни текст (OCR)
ди̏зало 1. м и с онај који диже, краде што. Вук Рј. 2. с а. место по којем се што или ко уздиже. — Преко дизала што су их леђа наших пређа нанизала. Павл. б. направа, уређај за дизање терета и људи, дизалица. — Онда би одјурили по једном или другом стубишту или према једном од улаза или дизала. Грг.