ди̏кла
дикла
Лема
дикла
Извор
том 1, стр. 675, редослед 16
- —
девојка
dialectal
Фразе
што ~ навикла свако ради како је обикао, навикао. дѝкли тур. покр. 1. прид. непром. поносит, дичан, пркосан. — Ми јездимо јаки и дикли као да смо на Косово пошли. Коч. 2. прил. дично. — Носио се дикли.
Изворни текст (OCR)
ди̏кла ж покр. девојка.