Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝлувија̄лан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 676

дѝлувија̄лан

дилувијалан

Лема

дилувијалан

Извор

том 1, стр. 676, редослед 19

  1. —

    који се односи на дилувиј, који је као у дилувију.

    — Најстарији трагови људског живота су дилувијалне старости. Дед. Ј. Напољу је лијевала дилувијална киша.
    Козарч.
Изворни текст (OCR)
дѝлувија̄лан, -лна, -лно који се односи на дилувиј, који је као у дилувију. — Најстарији трагови људског живота су дилувијалне старости. Дед. Ј. Напољу је лијевала дилувијална киша. Козарч.