ди̏ман

диман

Стална адреса

Лема

диман

Извор

том 1, стр. 677, редослед 1

1.
(чешће одр. ди̏мнӣ -а̄, о̄) који је пун дима, задимљен.
одр. — одређени вид придева
— Град их је већ иза окуке поздрављао димним језицима.
Бар.
2.
који пушта из себе дим.
— Казивао си ми какво чудо видје на путу данас: швапски димни котао гдје сијасет кућица ко̑ стријела вози.
Марк. Ф.
3.
који је начињен од дима: ~ завеса.

Изворни текст (OCR)

ди̏ман, -мна, -мно (чешће одр. ди̏мнӣ, -а̄, о̄) 1. који је пун дима, задимљен. — Град их је већ иза окуке поздрављао димним језицима. Бар. 2. који пушта из себе дим. — Казивао си ми какво чудо видје на путу данас: швапски димни котао гдје сијасет кућица ко̑ стријела вози. Марк. Ф. 3. који је начињен од дима: ~ завеса.