ди̏мити

димити

Стална адреса

Лема

димити

Извор

том 1, стр. 677, редослед 16

1.
димити се.
— Треба негдје тражити топло скровиште, кутић гдје дими.
Ђон.
2.
пушити.
— Мушки свијет ... димећи тко цигарету, тко цигару или лулу, скупљао се по угловима.
Кол.
3.
фиг. бежати, нестајати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Најбоље би било да димиш, јер ђавла није добро дуго тражити.
Крл.

Пододреднице

~ се

пуштати из себе дим или што слично диму. — Свуд око станице диме се и праште ватре. Ћоп. Испод њихових опанака ... димила се прашина. Ћор. Морска се пучина дими и пјени. Кум

пуштати из себе дим или што слично диму.

Изворни текст (OCR)

ди̏мити, -ӣм несврш. 1. димити се. — Треба негдје тражити топло скровиште, кутић гдје дими. Ђон. 2. пушити. — Мушки свијет ... димећи тко цигарету, тко цигару или лулу, скупљао се по угловима. Кол. 3. фиг. бежати, нестајати. — Најбоље би било да димиш, јер ђавла није добро дуго тражити. Крл.