ди̏мо̄ван
димован
Лема
димован
Извор
том 1, стр. 678, редослед 18
- —
који је пун дима, који је од дима.
— Куљао је дим од дувана и кроз ту димовну маглу само сам видео погдекоју искру гнева где се у тамним очима светли.
Изворни текст (OCR)
ди̏мо̄ван, -о̄вна, -о̄вно који је пун дима, који је од дима. — Куљао је дим од дувана и кроз ту димовну маглу само сам видео погдекоју искру гнева где се у тамним очима светли. Јакш. Ђ.