Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝмљин

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 677

дѝмљин

димљин

Лема

димљин

Извор

том 1, стр. 677, редослед 24

  1. 1.

    који се у великој мери дими.

    — Остала му је у памети бука великих димљивих машина.
    Кол.
    Лежећи ... на слами крај димљивогогњишта, ми смоболове и патње савлађивали дискусијама.
    Поп. Ј.
  2. 2.

    који је као дим.

    — Танка димљива магла вукла се над ритом.
    Дав.
  3. 3.

    који се осећа на дим. ~ месо.

Изворни текст (OCR)
дѝмљин, -а, -о 1. који се у великој мери дими. — Остала му је у памети бука великих димљивих машина. Кол. Лежећи ... на слами крај димљивогогњишта, ми смоболове и патње савлађивали дискусијама. Поп. Ј. 2. који је као дим. — Танка димљива магла вукла се над ритом. Дав. 3. који се осећа на дим. ~ месо.