Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ди̑н-ду̀шма̄н

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 679

ди̑н-ду̀шма̄н

дин-душман

Стална адреса

Лема

дин-душман

Варијанте

ди̑н-ду̏шман

Извор

том 1, стр. 679, редослед 16

  1. —

    (ин) м тур. непријатељ вере; главни противник и крвни, смртнинепријатељ.

    тур. — турски
    — Зар још плачеш за њим? За онаквим дин-душманом? Јакш. Ђ. Сваки је хитро нашао свога противника и дин-душманина. Ков. А. Књижевност је -за владику црногорскога ... средство борбе противу дин-душманина.
    Сур.
Изворни текст (OCR)
ди̑н-ду̀шма̄н, -а́на и ди̑н-ду̏шман(ин) м тур. непријатељ вере; главни противник и крвни, смртнинепријатељ. — Зар још плачеш за њим? За онаквим дин-душманом? Јакш. Ђ. Сваки је хитро нашао свога противника и дин-душманина. Ков. А. Књижевност је -за владику црногорскога ... средство борбе противу дин-душманина. Сур.