Одредница

ди́ратн

несврштом 1, стр. 681

ди́ратн

диратн

Стална адреса

Лема

диратн

Извор

том 1, стр. 681, редослед 6

  1. 1.а.

    додиривати, тицати што, дотицати се чега.

    — Поточић је] ... окретао ... мало звјездолико коло што је дирало два ситна, дрвена чекића.
    Ћор.
    У жице већ дирам и причу отварам.
    Наз.
  2. 1.б.

    додиривати (у разговору, у излагању) какво питање, какву тему.

    — Одавнонисмо дирали у ово тугаљиво питање
    Ком.
    Одустане ... од пређашње накане да неће дирати у витешке ствари.
    Вел.
  3. 1.в.

    (обично негативно) узимати што, служити се чим.

    — Не дирај то чекић, бургије], можеш се посећи.
    Макс.
    Све што су од државе захтевали то је да им се не дира У кесу.
    Јов. С.
  4. 1.r.

    закачивати, узнемиривати, боцкати, задевати (у) кога; вређати.

    — Поче је дирати за њене студије. Ћос.
  5. 1.б.

    Дираш дјевојке ... кумове и гробове. Бег. Партизани нападају немачке шпијуне, а други свет не дирају. Чол.

  6. 2.

    фиг. изазивати самилост, гануће; распаљивати осећања, узбуђивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ми Словени имамо пјесама које човјека у срце дирају.
    Маж. Ф.
    Дира ме судбина тог човјека.
    Крањч. Стј
    Звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице.
    Срем.

Пододреднице

~ се

дирати (1 г). — Ако ми се у вјеру не дирате, ја ћу се до краја одметнути султану. Љуб. Она начини ... важно лице и погледа ме протестујући. Шта се дирате? Лаз. Л

дирати (1 г).
Изворни текст (OCR)
ди́ратн, ди̑ра̄м несврш. 1. а. додиривати, тицати што, дотицати се чега. — Поточић је] ... окретао ... мало звјездолико коло што је дирало два ситна, дрвена чекића. Ћор. У жице већ дирам и причу отварам. Наз. б. додиривати (у разговору, у излагању) какво питање, какву тему. — Одавнонисмо дирали у ово тугаљиво питање Ком. Одустане ... од пређашње накане да неће дирати у витешке ствари. Вел. в. (обично негативно) узимати што, служити се чим. — Не дирај то чекић, бургије], можеш се посећи. Макс. Све што су од државе захтевали то је да им се не дира У кесу. Јов. С. r. закачивати, узнемиривати, боцкати, задевати (у) кога; вређати. — Поче је дирати за њене студије. Ћос. Б. Дираш дјевојке ... кумове и гробове. Бег. Партизани нападају немачке шпијуне, а други свет не дирају. Чол. 2. фиг. изазивати самилост, гануће; распаљивати осећања, узбуђивати. — Ми Словени имамо пјесама које човјека у срце дирају. Маж. Ф. Дира ме судбина тог човјека. Крањч. Стј. Звече они пусти прапорци и силно дирају у срце све играчице. Срем.