Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ди̑рнӯт

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 682

ди̑рнӯт

дирнут

Лема

дирнут

Извор

том 1, стр. 682, редослед 12

  1. 1.

    трп. прид. од дирнути

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. који је умно поремећен, ћакнут.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Било их је који су мислили да је он мало дирнут, или, у најгору руку, да је на путу да га та несрећа снађе.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
ди̑рнӯт, -а, -о 1. трп. прид. од дирнути. 2. фиг. који је умно поремећен, ћакнут. — Било их је који су мислили да је он мало дирнут, или, у најгору руку, да је на путу да га та несрећа снађе. Ком.