ди́сати

дисати

Лема

дисати

Извор

том 1, стр. 682, редослед 20

1.
увлачити у себе (кроз нос или уста) чист зрак, ваздух, а избацивати нечист.
— Дигао главу и удише широких ноздрва дишући дубоко.
Јак.
Дише из дубине настојећи осјетити свјежину зрака.
Кал.
2.
живети, постојати.
— У двору љупком имам свега дост, од рода само нитко већ не дише.
В 1885
Сва земља дише крепко набрекнувши животном снагом.
Новак
Текао је Дунав ... мирно ... као да полако и снажно дише.
Чипл.
3.
одавати мирис, воњати, мирисати. —Ти ... улазиш ... у ... цркву у којој не дише тамјан. Бег. И процвале дишу саксије. Радул.

Фразе

у један рог ~ (с ким) бити у свему истога мишљења, слагати се с ким у сваком погледу.

Изворни текст (OCR)

ди́сати, ди̑ше̄м несврш. 1. увлачити у себе (кроз нос или уста) чист зрак, ваздух, а избацивати нечист. — Дигао главу и удише широких ноздрва дишући дубоко. Јак. Дише из дубине настојећи осјетити свјежину зрака. Кал. 2. живети, постојати. — У двору љупком имам свега дост, од рода само нитко већ не дише. В 1885. Сва земља дише крепко набрекнувши животном снагом. Новак. Текао је Дунав ... мирно ... као да полако и снажно дише. Чипл. 3. одавати мирис, воњати, мирисати. —Ти ... улазиш ... у ... цркву у којој не дише тамјан. Бег. И процвале дишу саксије. Радул.