Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ди̏са̄ј

мтом 1, стр. 682

ди̏са̄ј

дисај

Лема

дисај

Варијанте

ди̑сај

Извор

том 1, стр. 682, редослед 14

  1. 1.

    дисање, удисање и издисање зрака, ваздуха плућима, удисај, издисај, дах.

    — Он је ... ћутио на свом лицу њезин дисај.
    Том.
    Иза ње он је, дисај му чује.
    Кош.
  2. 2.

    фиг. шум који одаје природа у тишини.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Слушају ... дисај ноћи.
    Наз.
    Споља су допирали ... дисај реке, повремено лепршање птица. Пол. 1957.
Изворни текст (OCR)
ди̏са̄ј и ди̑сај м 1. дисање, удисање и издисање зрака, ваздуха плућима, удисај, издисај, дах. — Он је ... ћутио на свом лицу њезин дисај. Том. Иза ње он је, дисај му чује. Кош. 2. фиг. шум који одаје природа у тишини. — Слушају ... дисај ноћи. Наз. Споља су допирали ... дисај реке, повремено лепршање птица. Пол. 1957.