Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝскант

мтом 1, стр. 683

дѝскант

дискант

Стална адреса

Лема

дискант

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 683, редослед 3

  1. 1.

    највиши дечји глас; највиши певачки или инструментални глас.

    music
    муз. — музика
    — Заталаса се Иринин танки дискант.
    Бег.
    Долази човјек и пјева ... у страшном дисканту.
    Крл.
  2. 2.

    несклад.

    — Измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас... ужасан дискант.
    Игњ.
Изворни текст (OCR)
дѝскант м лат. 1. муз. највиши дечји глас; највиши певачки или инструментални глас. — Заталаса се Иринин танки дискант. Бег. Долази човјек и пјева ... у страшном дисканту. Крл. 2. несклад. — Измешају гласове, један удари у баритон, а други у бас... ужасан дискант. Игњ.