ди̑чан
дичан
Лема
дичан
Извор
том 1, стр. 688, редослед 20
- —
којим се може дичити, савршен, изванредан; славан, познат.
— Ено нам и ондје лијепа круга дичних пјесника. Јаг. Везув не имао од Његоша дичнијег госта. Нен. Љ. Та он имађаше дична јединца.
Изворни текст (OCR)
ди̑чан, -чна, -чно којим се може дичити, савршен, изванредан; славан, познат. — Ено нам и ондје лијепа круга дичних пјесника. Јаг. Везув не имао од Његоша дичнијег госта. Нен. Љ. Та он имађаше дична јединца. Јакш. Ђ.