ди́чити
дичити QA: medium
Лема
дичити
Извор
том 1, стр. 688, редослед 22
- —
красити, украшавати, чинити дичним, савршеним, допадљивим.
— Не знам шта те више дичи: да л црне очи твоје ... или добро срце твоје. М 18б7. Другог више но њега диче новци И почасти. аш.
Пододреднице
1. бити украшен, имати какву лепу особину, одликовати се. — Није се Дора дичила само лијепим лицем, већ и љешпом душом. Шен. 2. поносити се ким или чим, бити поносан на кога или на што. — Ца се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом. Лаз. Л. 3. кочоперити се, разметати се. — Диче се њих двоје по салону. Госте се. Смеју се. Каш
Изворни текст (OCR)
ди́чити, ди̑чӣм несврш. красити, украшавати, чинити дичним, савршеним, допадљивим. — Не знам шта те више дичи: да л црне очи твоје ... или добро срце твоје. М 18б7. Другог више но њега диче новци И почасти. аш.