Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дѝја̄к

мтом 1, стр. 673

дѝја̄к

дијак

Лема

дијак

Варијанте

ди̏ја̄к

Извор

том 1, стр. 673, редослед 19

  1. —

    онај који учи какву манастирску школу, манастирски ђак.

    archaic
    покр. — покрајински
    — Овако слаб и бедаст ... нити би могао воде донијети ... а камоли да буде свуда скоком ... као што је, боме, ред најмлађем дијаку! Мат. Он самога себе крсти »смерни дијак Студенице«.
    Богдан.
Изворни текст (OCR)
дѝја̄к, -а́ка и ди̏ја̄к, -а м заст. покр. онај који учи какву манастирску школу, манастирски ђак. — Овако слаб и бедаст ... нити би могао воде донијети ... а камоли да буде свуда скоком ... као што је, боме, ред најмлађем дијаку! Мат. Он самога себе крсти »смерни дијак Студенице«. Богдан.