Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дију̀рна̄ш

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 675

дију̀рна̄ш

дијурнаш, дијурнист

Лема

дијурнаш

Варијанте

дијурнист, дију̀рнист

Извор

том 1, стр. 675, редослед 9

  1. —

    (а) м онај који прима дијурне, дневнице, дневничар

    — Још и дијурнаше џабе да раним? Срем. Са очију ми се не скида стари, погрбљени дијурнист. Скерл. Можда и нема криво тај оспичави жути дијурнист.
    Бег.
Изворни текст (OCR)
дију̀рна̄ш, -а́ша и дију̀рнист(а) м онај који прима дијурне, дневнице, дневничар. — Још и дијурнаше џабе да раним? Срем. Са очију ми се не скида стари, погрбљени дијурнист. Скерл. Можда и нема криво тај оспичави жути дијурнист. Бег.