Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дла̏кав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 689

дла̏кав

длакав

Лема

длакав

Извор

том 1, стр. 689, редослед 34

  1. 1.

    који је пун длака, космат.

    — Капут му је длакав као његова душа
    Шен.
    Наслонио је главу на чисти бели јастук, а прекрио се длакавим, вуненим петровачким биљцем.
    Дед. В.
  2. 2.

    пун ситних, танких костију (о рибама).

    — Риба се у Херцеговини дијели на кошљиву (у којој нема длака) и на длакаву.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
дла̏кав, -а, -о 1. који је пун длака, космат. — Капут му је длакав као његова душа. Шен. Наслонио је главу на чисти бели јастук, а прекрио се длакавим, вуненим петровачким биљцем. Дед. В. 2. пун ситних, танких костију (о рибама). — Риба се у Херцеговини дијели на кошљиву (у којој нема длака) и на длакаву. Вук Рј.