Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

доба́цити

сврштом 1, стр. 693

доба́цити

добацити

Лема

добацити

Извор

том 1, стр. 693, редослед 21

  1. 1.

    бацити што тако да падне на место на које је управљено; додати (некоме) бацањем.

    — Дарежљиве руке ... добаце божјацима у шешир какав дарак.
    Ад.
    Добацила је на ватру неколико клада.
    Бен.
  2. 2.а.

    фиr. упутити.

    — Добаци му прстима цјелов.
    Том.
  3. 2.б.

    брзо рећи.

    — Она ми је у пролазу добацила: »Вељу су данас ухапсили.«
    Чол.
  4. 2.в.

    шаљиво или заједљиво упутити речи.

    — Па иди, тко те држи! добаци му љутито поп.
    Бен.
    Да се кадети расположе, добаци реч коју! Ти то знаш.
    Дим.
Изворни текст (OCR)
доба́цити, до̀ба̄цӣм сврш. 1. бацити што тако да падне на место на које је управљено; додати (некоме) бацањем. — Дарежљиве руке ... добаце божјацима у шешир какав дарак. Ад. Добацила је на ватру неколико клада. Бен. 2. фиr. a. упутити. — Добаци му прстима цјелов. Том. б. брзо рећи. — Она ми је у пролазу добацила: »Вељу су данас ухапсили.« Чол. в. шаљиво или заједљиво упутити речи. — Па иди, тко те држи! добаци му љутито поп. Бен. Да се кадети расположе, добаци реч коју! Ти то знаш. Дим.